logo

Helgakviða Hjörvarðssonar
(með Hrímgerðarmálum)

Песнь о Хельги, сыне Хьёрварда

Frá Hjörvarði ok Sigrlinn.

Hjörvarðr hét konungr. Hann átti fjórar konur. Ein hét Álfhildr. Son þeira hét Heðinn. Önnur hét Særeiðr. Þeira son hét Humlungr. In þriðja hét Sinrjóð. Þeira son hét Hymlingr.

Hjörvarðr konungr hafði þess heit strengt at eiga þá konu, er hann vissi vænsta. Hann spurði, at Sváfnir konungr átti dóttur allra fegrsta. Sú hét Sigrlinn. Iðmundr hét jarl hans. Atli var hans son, er fór at biðja Sigrlinnar til handa konungi. Hann dvalðist vetrlangt með Sváfni konungi. Fránmarr hét þar jarl, fóstri Sigrlinnar. Dóttir hans hét Álof. Jarlinn réð, at meyjar var synjat, ok fór Atli heim.

Atli jarls son stóð einn dag við lund nökkurn, en fugl sat í limunum uppi yfir hánum ok hafði heyrt til, at hans menn kölluðu vænstar konur þær, er Hjörvarðr átti. Fuglinn kvakaði, en Atli hlýddi, hvat hann sagði. Hann kvað:

Конунга звали Хьёрвард. Было у него четыре жены. Одну звали Альвхильд, сын их звался Хедин. Другую звали Серейд, их сын прозывался Хумлунг. Третья была Синриод, и у них был сын Хюмлинг. Конунг Хьёрвард дал обет жениться на самой красивой женщине. Он узнал, что у конунга Свафнира есть дочь, которая всех прекраснее. Звали ее Сигрлинн.

Идмундом звали его ярла. У него был сын Атли. Он поехал сватать Сигрлинн от имени конунга. Он прожил зиму у конунга Свафнира. Ярла, который воспитывал Сигрлинн, звали Франмаром. У него была дочь по имени Алев. Ярл дал совет отказать Хьёрварду. И Атли уехал домой.

Атли, сын ярла, стоял однажды у какой-то рощи, а над ним в ветвях сидела птица. Она слышала, что его люди жен Хьёрварда называют красивейшими женщинами. Птица защебетала, и Атли стал слушать ее. Птица сказала:

1.
«Sáttu Sigrlinn Sváfnis dóttur, mey ina fegrstu í munarheimi? Þó hagligar Hjörvarðs konur gumnum þykkja at Glasislundi.»
1.
«Сигрлинн ты видел ли, Свафнира дочь? Нет ее краше в целой вселенной! Хоть и красивей Хьёрварда жены воинам кажутся в Глясислунде».
2.
Atli kvað:
«Mundu við Atla
Iðmundar son,
fugl fróðhugaðr,
fleira mæla?»

Fuglinn kvað:
«Mun ek, ef mik buðlungr
blóta vildi
ok kýs ek þats vil
ór konungs garði.»
2.
Атли сказал:
«Мудрая птица,
будешь ли дальше
беседовать с Атли,
Идмунда сыном?»

Птица сказала:
«Буду, коль жертву
князь принесет мне;
сама ее выберу
у конунга в доме».
3.
Atli kvað: «Kjós-at-tu Hjörvarð né hans sonu né inar fögru fylkis brúðir, eigi brúðir þær, er buðlungr á; kaupum vel saman, þat er vina kynni.»
3.
Атли сказал: «Только не выбери Хьёрварда князя, ни его сыновей, ни жен прекрасных, жен, которыми конунг владеет. Торг будет честный, — то дружбы обычай!»
4.
Fuglinn kvað: «Hof mun ek kjósa, hörga marga, gullhyrnðar kýr frá grams búi, ef hánum Sigrlinn sefr á armi ok ónauðig jöfri fylgir.»
4.
Птица сказала: «Выберу храм, возьму алтари и коров златорогих из княжьего стада, коль Сигрлинн будет на ложе князя, если за ним последует всюду».

Þetta var, áðr Atli færi, en er hann kom heim ok konungr spurði hann tíðenda, hann kvað:

Это было до того, как Атли поехал. А когда он вернулся и конунг спросил его, какие вести, — он ответил:

5.
«Höfum erfiði ok ekki örindi, mara þraut óra á meginfjalli, urðum síðan Sæmorn vaða, þá var oss synjat Sváfnis dóttur, hringum gæddrar, er vér hafa vildum.»
5.
«Наши старанья даром пропали: кони погибли в горах высоких, перебирались мы вброд через Семорн; а сватовство к Свафнира дочери в пышных уборах не удалось нам».

Konungr bað, at þeir skyldu fara annat sinn. Fór hann sjálfr. En er þeir kómu upp á fjall, ok sá á Sváfaland landsbruna ok jóreyki stóra. Reið konungr af fjallinu fram í landit ok tók náttból við á eina. Atli helt vörð ok fór yfir ána. Hann fann eitt hús. Fugl mikill sat á húsinu ok gætti, ok var sofnaðr. Atli skaut spjóti fuglinn til bana, en í húsinu fann hann Sigrlinn konungs dóttur ok Álofu jarls dóttur ok hafði þær báðar braut með sér. Fránmarr jarl hafði hamazt í arnar líki ok varit þær fyrir hernum með fjölkynngi. Hróðmarr hét konungr, biðill Sigrlinnar. Hann drap Sváfakonung ok hafði rænt ok brent landit. Hjörvarðr konungr fekk Sigrlinnar, en Atli Álofar.

Hjörvarðr ok Sigrlinn áttu son mikinn ok vænan. Hann var þögull. Ekki nafn festist við hann. Hann sat á haugi. Hann sá ríða valkyrjur níu ok var ein göfugligust. Hon kvað:

Конунг велел им поехать во второй раз и сам поехал с ними. А когда они поднялись на гору, то увидели повсюду в Сваваланде пожары и большие клубы пыли от скачущих коней. Конунг спустился с горы и остановился на ночь у одной речки. Атли остался на страже. Он перешел речку и увидел дом. Большая птица сидела на доме, она сторожила его и заснула. Атли метнул копье в птицу и убил ее. А в доме он нашел Сигрлинн, дочь конунга, и Алёв, дочь ярла, и увез обеих. Это ярл Франмар обратился в орла и защищал их от воинов колдовством.

Звали Хродмаром конунга, который сватался к Сигрлинн. Он убил конунга свавов, а страну разграбил и пожег.

Конунг Хьёрвард женился на Сигрлинн, а Атли — на Алёв.

У Хьёрварда и Сигрлинн был сын, высокий и красивый. Он был молчалив. У него не было имени. Однажды он сидел на кургане и увидел, что скачут девять валькирий, и одна из них была самой статной. Она сказала:

6.
«Síð muntu, Helgi, hringum ráða, ríkr rógapaldr, né Röðulsvöllum, — örn gól árla, — ef þú æ þegir, þótt þú harðan hug, hilmir, gjaldir.»
6.
«Поздно ты, Хельги, воин могучий, казной завладеешь и Рёдульсвеллиром, — орел кричит рано, — коль будешь молчать, пусть даже мужество, князь, покажешь».
7.
Helgi kvað: «Hvat lætr þú fylgja Helga nafni, brúðr bjartlituð, alls þú bjóða ræðr? Hygg þú fyr öllum atkvæðum vel. Þigg ek eigi þat, nema ek þik hafa.»
7.
Хельги сказал: «Светлая дева, что дашь в придачу, коль имя Хельги ты дать мне властна! О том, что скажешь, подумай крепко! Не будешь моей — на что мне имя!»
8.
Valkyrja kvað: «Sverð veit ek liggja í Sigarsholmi fjórum færi en fimm tögu; eitt er þeira öllum betra vígnesta böl ok varit gulli.
8.
Валькирия сказала: «Мечи лежат на Сигарсхольме, четырьмя там меньше, чем пять десятков; есть там один самый лучший, золотом убран, — гибель для копий.
9.
Hringr er í hjalti, hugr er í miðju, ógn er í oddi þeim er eiga getr; liggr með eggju ormr dreyrfáiðr, en á valböstu verpr naðr hala.»
9.
С кольцом рукоять, храбрость в клинке, страх в острие для тех, чьим он станет; на лезвие змей окровавленный лег, другой обвивает хвостом рукоять».

Eylimi hét konungr. Dóttir hans var Sváfa. Hon var valkyrja ok reið loft ok lög. Hon gaf Helga nafn þetta ok hlífði hánum oft síðan í orrostum. Helgi kvað:

Одного конунга звали Эйлими. У него была дочь Свафа. Она была валькирией и носилась по небу и по морю. Она дала Хельги имя и часто потом защищала его в битвах. Хельги сказал:

10.
«Ert-at-tu, Hjörvarðr heilráðr konungr, folks oddviti, þótt þú frægr séir; léztu eld eta jöfra byggðir, en þeir angr við þik ekki gerðu.
10.
«Неладно решил ты, конунг Хьёрвард, хоть ты и славен, войск предводитель; сожрать дал огню князей жилища, а ты вреда не видел от воинов.
11.
En Hróðmarr skal hringum ráða, þeim er áttu órir niðjar; sá sésk fylkir fæst at lífi, hyggsk aldauða arfi at ráða.»
11.
Но Хродмар владеть смеет богатством, что некогда было у родичей наших; мало за жизнь свою он боится, думает — мертвых наследьем владеет».

Hjörvarðr svarar, at hann mundi fá lið Helga, ef hann vill hefna móðurföður síns. Þá sótti Helgi sverðit, er Sváfa vísaði hánum til. Þá fór hann ok Atli ok felldu Hróðmar ok unnu mörg þrekvirki. Hann drap Hata jötun, er hann sat á bergi nökkuru. Helgi ok Atli lágu skipum í Hatafirði. Atli helt vörð inn fyrra hluta nætrinnar. Hrímgerðr Hatadóttir kvað:

Хьёрвард сказал, что даст Хельги воинов, если тот хочет отомстить за деда. Тогда Хельги добыл меч, на который указала ему Свава. Они поехали с Атли, убили Хродмара и совершили много подвигов. Хельги убил великана Хати, который сидел на некоей горе. Они стояли на якоре в Хатафьорде. Атли был на страже первую половину ночи. Хримгерд, дочь Хати, сказала:

Hrímgerðarmál

12.
«Hverir ro hölðar í Hatafirði? Skjöldum er tjaldat á skipum; fræknliga látið, fátt hygg ek yðr séask, kennið mér nafn konungs.»
12.
«Кто эти воины в Хатафьорде? Щиты на бортах, смелы вы с виду, ничто не страшит вас; кто же ваш конунг?»
13.
Atli kvað: «Helgi hann heitir, en þú hvergi mátt vinna grand grami; járnborgir ro of öðlings flota; knegu-t oss fálur fara.»
13.
Атли сказал: «Хельги наш конунг, ты не смогла бы зло причинить ему; наши ладьи железом окованы, — ведьм не страшимся мы».
14.
Hrímgerðr kvað: «Hvé þik heitir, halr inn ámáttki, hvé þik kalla konir? Fylkir þér trúir, er þik í fögrum lætr beits stafni búa.»
14.
«Как ты зовешься, воин могучий? — молвила Хримгерд. — Князь тебе верит, если велел он стоять на носу».
15.
Atli kvað: «Atli ek heiti, atall skal ek þér vera, mjök em ek gífrum gramastr; úrgan stafn ek hefi oft búit ok kvalðar kveldriður.
15.
Атли сказал: «Атли мне имя, дрожи, ужасайся, чудищ гублю я; часто с ладьи топил я в море всадниц ночных.
16.
Hvé þú heitir, hála nágráðug? Nefndu þinn, fála, föður; níu röstum er þú skyldi neðar vera ok vaxi þér á baðmi barr.»
16.
Кто ты, ведьма, жадная к трупам? Отца назови мне! В землю ступай, и пусть из тебя дерево вырастет!»
17.
Hrímgerðr kvað: «Hrímgerðr ek heiti, Hati hét minn faðir, þann vissa ek ámáttkastan jötun; margar brúðir hann lét frá búi teknar, unz hann Helgi hjó.»
17.
Хримгерд сказала: «Хримгерд зовусь я, Хати, отец мой, великан был могучий; женщин немало из дома похитил; Хельги убил его».
18.
Atli kvað: «Þú vart, hála, fyr hildings skipum ok látt í fjarðar mynni fyrir; ræsis rekka er þú vildir Rán gefa, ef þér kæmi-t í þverst þvari.»
18.
Атли сказал: «Пред флотом героя в устье фьорда торчала ты, ведьма, дружину вождя Ран обрекая, но копьем пронзена ты».
19.
Hrímgerðr kvað: «Duliðr ertu nú, Atli, draums kveð ek þér vera, síga lætr þú brýnn fyr bráar; móðir mín lá fyrir mildings skipum; ek drekkða Hlövarðs sonum í hafi.
19.
Хримгерд сказала: «Ты, Атли, ошибся, во сне ты грезишь! То мать запирала ладьи во фьорде, я ж отпрысков Хлёдвера в море топила.
20.
Gneggja myndir þú, Atli, ef þú geldr né værir, brettir sinn Hrímgerðr hala; aftarla hjarta, hygg ek, at þitt, Atli, sé, þótt hafir reina rödd.»
20.
Теперь не заржешь, холощеный Атли, коль хвост задеру я! Не в зад ли ушло твое сердце, Атли, хоть голосом конь ты!»
21.
Atli kvað: «Reini mun þér ek þykkja ef þú reyna knátt, ok stíga ek á land af legi, öll muntu lemjask, ef mér er alhugat, ok sveigja þinn, Hrímgerðr, hala.»
21.
Атли сказал: «Испытай на себе — каков жеребец я: сойду на берег, тебя растерзаю! Стоит мне захотеть — и хвост ты опустишь!»
22.
Hrímgerðr kvað: «Atli, gakk þú á land, ef afli treystisk, ok hittumk í vík Varins; rifja rétti er þú munt, rekkr, fáa, ef þú mér í krummur kemr.»
22.
Хримгерд сказала: «Сойди же на берег, в силе уверенный, — жди меня в Варинсвик! Ребра я выпрямлю воину храброму, коль мне попадешься!»
23.
Atli kvað: «Munk-a ek ganga, áðr gumnar vakna ok halda of vísa vörð; er-a mér örvænt, nær óru kemr skass upp undir skipi.»
23.
Атли сказал: «Нет, не сойду: уснула дружина, вождя стерегу я; не стану дивиться, под килем ладьи ведьму увидев».
24.
Hrímgerðr kvað: «Vaki þú, Helgi, ok bæt við Hrímgerði, er þú lézt höggvinn Hata; eina nótt kná hon hjá jöfri sofa, þá hefr hon bölva bætr.»
24.
Хримгерд сказала: «Хельги, очнись, выкуп дай Хримгерд, Хати убийца! Ночь бы одну переспать ей с князем, — вот был бы выкуп!»
25.
Helgi kvað: «Loðinn heitir, er þik skal eiga, leið ertu mannkyni, sá býr í Þolleyju þurs, hundvíss jötunn, hraunbúa verstr, sá er þér makligr maðr.»
25.
Атли сказал: «Лодин — жених твой, противна ты людям, на острове Толлей турс обитает, злой великан, — вот муж твой достойный».
26.
Hrímgerðr kvað: «Hina vildu heldr, Helgi, er réð hafnir skoða fyrri nótt með firum; marggullin mær mér þótti afli bera; hér sté hon land af legi ok festi svá yðvarn flota; hon ein því veldr, er ek eigi mák buðlungs mönnum bana.»
26.
Хримгерд сказала: «Милей тебе, Хельги, та, что с дружиной гавань искала ночью минувшей; дева, вся в золоте, сошла на берег, ваш флот охраняла; из-за нее-то мне не расправиться с войском конунга».
27.
Helgi kvað: «Heyr nú, Hrímgerðr, ef ek bæti harma þér, segðu görr grami: Var sú ein vættr, er barg öðlings skipum, eða fóru þær fleiri saman?»
27.
Атли сказал: «Слушай, Хримгерд, возмещу твое горе, если князю поведаешь: одна ли валькирия флот охраняла иль много их было?»
28.
Hrímgerðr kvað: «Þrennar níundir meyja, þó reið ein fyrir hvít und hjalmi mær; marir hristusk, stóð af mönum þeira dögg í djúpa dali, hagl í háva viðu; þaðan kemr með öldum ár, allt var mér þat leitt, er ek leitk.»
28.
Хримгерд сказала: «Три раза девять, но светлая дева мчалась пред ними; кони дрожали, с грив их спадала роса на долины, град на леса, урожай обещая; претило смотреть мне!»
29.
Helgi kvað: «Austr líttu nú, Hrímgerðr, ef þik lostna hefr Helgi helstöfum; á landi ok á vatni borgit er lofðungs flota ok siklings mönnum it sama.»
29.
Атли сказал: «Взгляни на восток — не разит ли Хельги рунами смерти? На суше, на море спаслась дружина и княжьи ладьи!
30.
Atli kvað: «Dagr er nú, Hrímgerðr, en þik dvalða hefr Atli til aldrlaga; hafnarmark þykkir hlægligt vera, þars þú í steins líki stendr.»
30.
Атли тебя задержал до восхода, — погибнешь теперь; в камень приметный у входа в гавань ты превратишься!»

Helgi konungr var allmikill hermaðr. Hann kom til Eylima konungs ok bað Sváfu dóttur hans. Þau Helgi ok Sváfa veittust várar ok unnust furðu mikit. Sváfa var heima með feðr sínum, en Helgi í hernaði. Var Sváfa valkyrja enn sem fyrr.

Heðinn var heima með föður sínum, Hjörvarði konungi, í Nóregi.

Heðinn fór einn saman heim ór skógi jólaaftan ok fann trollkonu. Sú reið vargi ok hafði orma at taumum ok bauð fylgð sína Heðni.

«Nei,» sagði hann.

Hon sagði: «Þess skaltu gjalda at bragarfulli.»

Um kveldit óru heitstrengingar. Var fram leiddr sónargöltr. Lögðu menn þar á hendr sínar ok strengðu menn þá heit at bragarfulli. Heðinn strengði heit til Sváfu Eylimadóttur, unnustu Helga, bróður síns, ok iðraðisk svá mjök, at hann gekk á braut villistígu suðr á lönd ok fann Helga bróður sinn. Helgi kvað:

Конунг Хельги был величайший воин. Он пришел к конунгу Эйлими и посватался к Свафе, его дочери. Хельги и Свафа обменялись обетами и любили друг друга очень сильно. Свафа оставалась дома с отцом, а Хельги воевал. Свафа была по-прежнему валькирией. Хедин жил дома, в Норвегии, со своим отцом, конунгом Хьёрвардом.

Ехал Хедин домой из леса в вечер под Йоль и встретил женщину-тролля. Она ехала на волке, и змеи были у нее удилами. Она предложила Хедину сопровождать его. «Нет!» — сказал он. Она сказала: «За это ты заплатишь, когда будешь пить обетную чашу!» Вечером стали давать обеты. Привели жертвенного вепря. Люди возлагали на него руку и давали обеты, выпивая обетную чашу. Хедин дал обет жениться на Свафе, дочери Эйлими, возлюбленной Хельги, его брата. И так начал в том раскаиваться, что ушел по дикой тропе на юг. Он встретил Хельги, своего брата. Хельги сказал:

31.
«Kom þú heill, Heðinn, hvat kanntu segja nýra spjalla ór Nóregi? Hví er þér, stillir, stökkt ór landi ok ert einn kominn oss at finna?»
31.
«Здравствуй, Хедин, какие вести? Что нового слышно в земле норвежской? За что тебя, вождь, из дому выгнали, почему ты один идешь мне навстречу?»
32.
Heðinn kvað: «[Erumk-a, stillir, stökkt ór landi], mik hefr miklu glæpr meiri sóttan: Ek hefi körna ina konungbornu brúði þína at bagarfulli.»
32.
Хедин сказал: «Худшее горе меня постигло: выбрал я деву, рожденную конунгом, — о невесте твоей обет произнес я».
33.
Helgi kvað: «Sakask eigi þú, sönn munu verða ölmál, Heðinn, okkur beggja. Mér hefir stillir stefnt til eyrar, þriggja nátta skylak þar koma; if er mér á því, at ek aftr koma; þá má at góðu gerask slíkt, ef skal.»
33.
Хельги сказал: «Себя не вини! Может быть, станет правым обет твой для нас обоих: князь меня вызвал на мыс песчаный, на третью ночь туда я направлюсь; вряд ли смогу назад возвратиться; тогда твой обет будет ко благу».
34.
Heðinn kvað: «Sagðir þú, Helgi, at Heðinn væri góðs verðr frá þér ok gjafa stórra; þér er sæmra sverð at rjóða, en frið gefa fjándum þínum.»
34.
Хедин сказал: «Хельги, сказал ты, что Хедин достоин добра от тебя и даров богатых; пристойней тебе свой меч окровавить, чем мир даровать дерзким врагам».

Þat kvað Helgi, því at hann grunaði um feigð sína ok þat, at fylgjur hans höfðu vitjat Heðins, þá er hann sá konuna ríða varginum.

Álfr hét konungr, son Hróðmars, er Helga hafði völl haslaðan á Sigarsvelli á þriggja nátta fresti. Þá kvað Helgi:

Так сказал Хельги, ибо он предчувствовал свою смерть и подозревал, что это его духи-двойники посетили Хедина, когда тот встретил женщину верхом на волке.

Альвом звали конунга, сына Хродмара. Это он оградил ореховыми ветвями поле на Сигарсвеллире, чтоб биться там с Хельги на третью ночь. Тогда сказал Хельги:

35.
«Reið á vargi, er rökvit var, fljóð eitt, er Heðinn fylgju beiddi; hón vissi þat, at veginn myndi Sigrlinnar sonr á Sigarsvöllum.»
35.
«На волке верхом ехала в сумерки та, что хотела стать его спутницей; знала она, что смерть ожидает Сигрлинн сына на Сигарсвеллире».

Þar var orrosta mikil, ok fekk þar Helgi banasár.

Там была великая битва, и в ней Хельги получил смертельную рану.

36.
Sendi Helgi Sigar at ríða eftir Eylima eingadóttur; «Bið bráðliga búna verða, ef hon vill finna fylki kvikvan.»
36.
От Хельги тогда Сигар был послан за дочкой единственной конунга Эйлими, — пусть соберется в дорогу скорее, если живым застать хочет князя.
37.
Sigarr kvað: «Mik hefr Helgi hingat sendan við þik, Sváfa, sjalfa at mæla; þik kvaðsk hilmir hitta vilja, áðr ítrborinn öndu týndi.»
37.
Сигар сказал: «Хельги меня сюда отправил, чтобы с тобой говорить мне, Свафа; конунг желает тебя увидеть, прежде чем он расстанется с жизнью».
38.
Sváfa kvað: «Hvat varð Helga Hjörvarðs syni? Mér er harðliga harma leitat, ef hann sær of lék eða sverð of beit, þeim skal ek gumna grand of vinna.»
38.
Свафа сказала: «Что же с Хельги, Хьёрварда сыном? Ты мне приносишь горе жестокое! В волнах он погиб, мечом ли зарублен, — я отомщу за гибель героя!»
39.
Sigarr kvað: «Fell hér í morgun at Frekasteini, buðlungr, sá er var, baztr und sólu; Alfr mun sigri öllum ráða, þótt þetta sinn þörfgi væri.»
39.
Сигар сказал: «Пал поутру у Волчьего Камня конунг, что был лучшим под солнцем; Альв победой мог бы гордиться, только напрасно ее одержал он».
40.
Helgi kvað: «Heil vertu, Sváfa, hug skaltu deila, sjá mun í heími hinztr fundr vera; téa buðlungi blæða undir, mér hefir hjörr komit hjarta it næsta.
40.
Хельги сказал: «Здравствуй, Свафа! Умерь свою скорбь! Будет последнею наша встреча: кровью исходят конунга раны; меч поразил меня рядом с сердцем.
41.
Bið ek þik, Sváfa, — brúðr grát-at-tu —, ef þú vill mínu máli hlýða, at þú Heðni hvílu gervir ok jöfur ungan ástum leiðir.»
41.
Свафа, невеста, прошу я, не сетуй! Если меня послушаться хочешь — Хедину ты ложе постелишь, конунга юного будешь любить».
42.
Sváfa kvað: «Mælt hafða ek þat í munarheimi, þá er mér Helgi hringa valði, myndig-a ek lostig at liðinn fylki jöfur ókunnan armi verja.»
42.
Свафа сказала: «Молвила я в доме родимом в день, когда Хельги кольца мне выбрал: если погибнет — безвестного князя не обниму я по доброй воле».
43.
Heðinn kvað: «Kysstu mik, Sváfa, kem ek eigi áðr Rogheims á vit né Röðulsfjalla, áðr ek hefnt hefik Hjörvarðs sonar, þess er buðlungr var beztr und sólu.»
43.
Хедин сказал: «Поцелуй меня, Свафа! Не суждено мне ни в Рогхейм вернуться, ни в Рёдульсфьёлль тоже, пока не отмщу за Хьёрварда сына, что конунгом был лучшим под солнцем!»

Helgi ok Sváfa, er sagt, at væri endrborin.

Говорят, что Хельги и Свафа вновь родились.

Древнеисландский текст, ред. Guðni Jónsson

Текст на русском языке в переводе А. И. Корсуна